U sklo­pu obi­lje­ža­va­nja 24. no­vem­bra, Da­na oslo­bo­đe­nja i Da­na op­šti­ne Bar, Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja je pri­pre­mi­la pro­gram „Grad je ši­rok kao mo­re”, u okvi­ru ko­ga su, na­kon sko­ro dvi­je de­ce­ni­je, na sce­ni Do­ma kul­tu­re iz­ve­de­ne par­ti­zan­ske, ak­ci­ja­ške i dru­ge pre­po­zna­tlji­ve pje­sme ko­je se ve­zu­ju za NOB i an­ti­fa­ši­zam kao naj­ple­me­ni­ti­ju i naj­hu­ma­ni­ju ide­ju.
Im­pre­siv­nom do­ga­đa­ju do­pri­nos su na naj­ljep­ši na­čin da­li umjet­ni­ci, hor bar­ske Mu­zič­ke ško­le „An­ti­va­ri Mu­si­ca”, pod di­ri­gent­skim vođ­stvom pro­fe­so­ra Mi­ra Kru­šči­ća, so­pra­nist­ki­nje Bo­ja­na Pe­ja­no­vić i Alek­san­dra Voj­vo­dić Jo­vo­vić, glu­mac Da­ni­lo Če­le­bić, mla­da uspje­šna re­ci­ta­tor­ka Rad­mi­la Šku­le­tić, te rok gru­pa „Aka­de­mia”.
– Sreć­na sam što je sa­la bi­la pu­na, što su svi pje­va­li sa iz­vo­đa­či­ma... Iako je fo­kus bio na pje­sma­ma iz NOB-a, mje­sto su na­šle i one iz na­šeg do­ba ko­je su ade­kvat­no is­pra­ti­le te­mu i na­mje­ru da se vra­ti­mo vri­jed­no­sti­ma iz pro­šlo­sti, vre­me­nu ka­rak­te­ri­stič­nom ka­ko za biv­šu Ju­go­sla­vi­ju, ta­ko i za sa­da­šnju Cr­nu Go­ru, jer smo mi slo­bo­dar­ski na­rod ko­ji u ge­ni­ma ima utka­nu bor­bu pro­tiv fa­ši­zma – ka­za­la je u ime or­ga­ni­za­to­ra di­rek­to­ri­ca TO Bar Ne­da Iva­no­vić.
Ona je pod­sje­ti­la da je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, istim po­vo­dom – u čast Da­na op­šti­ne, u Sport­skoj dvo­ra­ni or­ga­ni­zo­van pro­gram u sla­vu NOB-a, mod­na re­vi­ja Slo­bo­dan­ke Se­ke Mar­ti­no­vić, ko­ja je uspje­šno do­ča­ra­la kroz mod­ni iz­raz jed­no vri­je­me, ali i stil Jo­van­ke Broz, pr­ve da­me, ko­ja je dik­ti­ra­la mod­ni trend on­da­šnje Ju­go­sla­vi­je.
Pot­pred­sjed­ni­ca SUB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re Bran­ka Ni­ke­zić sa po­seb­nim emo­ci­ja­ma ot­pra­ti­la je dvo­ča­sov­ni pro­gram.
– Mo­ja ge­ne­ra­ci­ja je si­gur­no odu­še­vlje­na, jer smo se vra­ti­li u li­je­pa, sta­ra vre­me­na, ali sam pre­sreć­na što sam oko se­be vi­dje­la i mno­go mla­dih lju­di ko­ji su čak i za­su­zi­li. To je mo­me­nat ka­da se sa po­seb­nim sen­zi­bi­li­te­tom do­ži­vlja­va ono što smo no­ćas ima­li pri­li­ku da vi­di­mo. Ovaj kon­cert će osta­ti u div­nom sje­ća­nju i sma­tram da je kraj pro­sla­ve Da­na op­šti­ne na ovaj na­čin upra­vo ono što nam je tre­ba­lo, jer su ta „sta­ra vre­me­na ono što osta­je bez­vre­me­na vri­jed­nost. Ra­do­sna sam pri­tom što im se i mla­di lju­di vra­ća­ju. Shod­no svom du­bo­kom an­ti­fa­ši­stič­kom opre­dje­lje­nju, to­me učim sve oko se­be, jer ta ide­ja ne smi­je da bu­de za­bo­ra­vlje­na – ka­za­la je Ni­ke­zić.
Pu­bli­ka u pu­noj sa­li Do­ma kul­tu­re je bi­la odu­še­vlje­na. Po­seb­na sli­ka bi­la je pri od­jav­noj pje­smi rok gru­pe „Aka­de­mia”, „Po šu­ma­ma i go­ra­ma”, ka­da je či­ta­va sa­la usta­la, pje­va­la i apla­u­di­ra­la. D.S.